Obrazovanje i prenošenje znanja poljoprivrednicima je jedini mogući put za razvoj njihovog gazdinstva i unapređenje proizvodnje. Najveći deo odgovornosti za  prenošenje znanja u poljoprivredi je na savetodavnim službama čiji stručnjaci imaju misiju da stignu do svakog poljoprivrednika kojem je potrebna njihova pomoć. Rad savetodavaca često nije merljiv kvantitativnim parametrima ali je njhov doprinos povećanju konkurentnosti domaće poljoprivrede nesumnjivo ogroman. Upravo o značaju poljoprivrednog savetodavstva za razvoj poljoprivrede razgovaralo se na  panelu koji je održan u okviru  Dunavskog biznis foruma na Novosadskom sajmu.

-  Imati znanje u poljoprivredi važnije je od materijalnog bogatstva, jer to je ključ razvoja agrara i revitalizacije sela. U vremenu klimatskih promena, trgovinskih ratova i nestabilnog tržišta, jedino onaj ko poseduje znanje može da ostvari stabilno poslovanje. Zbog toga je savetodavstvo  važno i  država treba da ga podržava kako bi se znanje što lakše prenosilo do svakog poljoprivrednika, istakao je prof.dr Radovan Pejanović, predsednik programskog saveta Dunavskog biznis foruma.

O tome koliko važnu ulogu u prenošenju znanja do krajnjih korisnika imaju i stručni mediji kao što su list Poljoprivrednik i knjiga Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar govorila je dr Gordana Radović, direktor „Dnevnik-Poljoprivrednik“ koji je i bio organizator ovog panela. Istakla je da je mnogo stručnih tekstova koji su objavljeni u ovim izdanjima rezultat upravo dobre saradnje sa savetodavnim poljoprivrednim službama.

Pomoćnik ministra poljoprivrede za ruralni razvoj, Aleksandar Bogićević, istakao je da saradnja između savetodavnih službi u centralnoj Srbiji i Vojvodini mora da se unapredi. Najavio je i menjanje zakonodavstva kojim se reguliše ova oblast u cilju što efikasnijeg poslovanja svavetodavstva na teritoriji čitave Republike.

U okviru panela različite aspekte svog rada predstavilo je oko 15 savetodavnih službi iz cele Republike. Akcenat u radu je, kako su naveli, uvođenje najsavremenijih tehnologija i digitalizacija u svim oblastima poljoprivredne proizvodnje. Uporedo sa tim insistira se  na očuvanju tradicionalnih proizvodnji i autentičnih proizvoda, kao i povezivanju poljoprivrede i ruralnog turizma. Još jedan važan segment  je unapređenje sektora organske i integralne proizvodnje kako bi se stvorili proizvodi koji u isto vreme čuvaju životnu sredinu, ali i mogu dobro da se valorizuju na tržištu.

Savetodavna služba u poljoprivredi u Srbiji radi u okviru 34 centra. Od toga 22 se nalaze u centralnoj Srbiji , a 12 u Vojvodini. U Pokrajini savetodavnim poslovima u poljoprivredi bavi se i Enološka stanica u Vršcu.

Rad savetodavnih službi na teritoriji centralne Srbije koordinira Institut za primenu nauke u poljoprivredi IPN, dok je u Vojvodini za ovaj posao zadužen Odsek za poljoprivredne savetodavne službe pri Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Panelu je prisustvovali savetodavaci iz čitave Republike, predstavnici lokalnih samouprava i brojni drugi privredni subjekti čija delatnost je vezana za oblast agrara. Više o ovom skupu biće objavljeno u narednom broju lista Poljoprivrednik.

A.M.