"Stvaranje dodatne vrednosti kroz preradu voća i povrća" naziv je seminara koji je na 86. međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu organizovala Ambasada Republike Francuske. Inače, ovo je četvrti seminar koji su Francuzi organizovali u okviru ovog sajma i prema rečima Žan-Pjer Gastoa, šefa Ekonomskog odeljenja Ambasade Francuske, svaki put to je prilika da ova zemlja podeli svoja znanja i iskustva iz oblasti agrara.
- Ovo je prilika da razgovaramo o istim problemima koje imamo i u Francuskoj i u Srbiji i da zajedno dolazimo do rešenja. Ovog puta govorimo o tome kako bolje vrednovati poljoprivredne proizvode kroz preradu, konkretno voća i povrća, rekao je Gasto.
O finansiranju iz IPARD fonda govorio je Sakelaris Hurdas, član Delegacije EU u Srbiji koji je podsetio da su delovi IPARD mreže već sprovedeni u Srbiji. Mera 3 odnosi se upravo na preradu voća, povrća i drugih proizvoda i njihovo pozicioniranje na tržištu.
- Srbija je već objavila pet poziva za ovakve investicije. Prvi su već završeni, a uskoro se otvaraju novi. Mi želimo da ubrzamo i proces isplate kako bi ti grantovi imali što više uspeha. Sektor voća je privatizovan i na njega se odnose Mera 2 i Mera 3. U Srbiji postoji veliki potencijal za voćarstvo i povrtarstvo, pre svega zbog veoma povoljnih geografskih uslova za ove proizvodnje. Sektor voća i povrća zahteva i investicije kako bi se ispunili standardi EU. Mi smo tu da vam pomognemo kako biste dali odgovarajuću ponudu domaćim i naročito inostranim tržištima. Zbog toga prerađivači moraju da povećaju svoj posao, da ga modernizuju, da na bolji način uvedu marketing, rekao je Hurdas.
Član Delegacije EU u Srbiji podsetio je da je potrebno da se osmisli podrška mikro, malim i srednjim preduzećima u smislu kvaliteta, bezbednosti hrane, higijene i zaštite životne sredine, kao i usklađivanja sa EU standardima.
Pomoći ljudima da prerade svoje proizvode koristeći bolju opremu koja je  prilagođena osnovnoj sirovini, koristiti pakovanja i ambalaže koji se recikliraju, obezbediti transport koji manje zagađuje čovekovu okolinu, neki su od segmenata o kojima je Kristof Kotijon iz ACTIA govorio na seminaru.
- Evropski potrošač želi da zna kakvu hranu jede, gde je ona proizvedena, kakvog je porekla i koliko se poštuju principi zaštite životne sredine prilikom njene proizvodnje. Sve više je spreman da proizvod plati više ukoliko hrana nosi oznaku geografskog porekla, ako se u njenoj proizvodnji koristi manje herbicida i na taj način da nagradi i poljoprivrednika. Aktuelni su tzv. kratki lanci što podrazumeva da između primarnih proizvođača i kupaca ima što manje učesnika u lancu plasmana proizvoda. To skraćuje vreme koje je potrebno da roba stigne do potrošača, odnosno podstiče se kupovina hrane koja se proizvodi u jednom regionu, objasnio je Kotijon.
U sklopu seminara održana je i panel diskusija pod nazivom "Problemi u stvaranju dodatne vrednosti poljoprivrednih proizvoda u Srbiji. Tehnička, marketinška i finansijska rešenja" na kojoj su učestvovali Velimir Stanojević, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Božo Joković, direktor ZZ "Agro Eko Voće" iz Arilja, Sreten Brković, direktor proizvodnje "Takovo" Gornji Milanovac i Marija Mitrović, direktorka banke Credit Agricole.
Temu ovog seminara predložio je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović jer je reč o jednom od prioriteta Vlade Republike Srbije i od velike je važnosti za državu.
O ovom sajamskom dešavanju opširnije čitajte u listu "Poljoprivrednik".

J. Bajšanski