Na panel-diskusiji "Preventiva u svinjarstvu", organizovanoj s ciljem podsticanja unapređenja razvoja svinjarstva u Republici Srbiji, učesnicima su predočeni različiti aspekti preventive u uzgoju svinja.
Na tržištu u oblasti stočarstva, u periodu od 2015. do 2016, zbog nelikvidnosti korisnika - uzgajivača svinja, naročito su bile pogođene velike farme, koje su zbog nemogućnosti kupovine hrane za životinje, smanjivale tov ili odustajale od tova. Situacija se potvrđuje najnovijim izveštajem Republičkog zavoda za statistiku o padu broja životinja na osnovu koga je u 2016. u odnosu na 2015. ukupan broj svinja umanjen za oko osam odsto. Broj prasadi je smanjen za oko 13 odsto, a broj svinja u tovu za oko 10 odsto. U klanicama registrovanim na teritoriji Republike Srbije, u januaru 2017. je, u poređenju s prethodnim mesecom, zaklano manje svinja za oko 36,8 odsto, odnosno u januaru 2017, u poređenju s januarom 2016, zaklano je oko 2,6 odsto manje svinja.
U Srbiji se svinje drže na 140.559 gazdinstva ili farmi, ali su samo 442 komercijalne farme i 281 porodnična farma s adekvatnim biosigurnosnim uslovima. Biosigurnost je jedan od ključnih alata prevencije na raspolaganju subjektima i drugima koji rade sa životinjama kako bi se sprečilo unošenje, pojava i širenje zaraznih prenosivih bolesti životinja u, iz i među populacijom životinja. U diskusiji koja je pratila predavanja istaknuto je da je neophodno merama agrarne politike podstaći unapređenje mera biosigurnosti.
Veliki problem u Srbiji predstavlja organizovanost svinjarske proizvodnje, gde je prosečna veličina gazdinstva s malim brojem svinja. Od velikog značaja je vakcinisati neraste, pratiti kretanje ovih životinja u cilju zabrane nekontrolisanog prirodnog parenja. Kako je reč o proizvodnji koja je dodata vrednost u lancu proizvodnje, neophodno je ojačati saradnju između primarnih proizvođača i klanične, odnosno prerađivačke industrije. S druge strane, neophodno je ojačati vezu s nadležnim institucijama, saopštio je PKS.

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži